Lepa etiketa nije nužno ona sa najviše zlata, najskupljom štampom ili najsloženijom ilustracijom.

Ponekad je to jednostavno ime na belom papiru. Ponekad boja koju nismo očekivali na vinskoj boci. A ponekad detalj koji ćemo primetiti tek kada je uzmemo u ruke.

Lepota nije samo pitanje ukusa. U dizajnu ona ima zadatak da privuče pažnju, stvori osećaj i prenese karakter.

Zato me, kada započinjem rad na novoj etiketi, ne zanima samo kako će izgledati. Zanima me zašto bi trebalo da izgleda baš tako.

Šta želimo da kažemo? Kome se obraćamo? Šta je posebno u tom vinu, njegovom poreklu ili ljudima koji ga stvaraju?

Tek kada pronađemo odgovore, boje, tipografija i ilustracije počinju da dobijaju smisao.

Etiketa je prvi razgovor sa kupcem

Vino je neobičan proizvod. Njegov kvalitet najčešće ne možemo da procenimo pre nego što ga kupimo i otvorimo.

Zato nam je potreban neki nagoveštaj onoga što nas čeka.

Etiketa je jedan od tih nagoveštaja.

Ona može da nam kaže da je vino ozbiljno ili razigrano, tradicionalno ili savremeno, namenjeno posebnoj večeri ili spontanom druženju sa prijateljima.

Može da nam prenese osećaj mesta iz kojeg dolazi. Može da nas zainteresuje za sortu koju nikada nismo probali.

Naravno, etiketa ne može da zameni dobro vino. Ali može da mu pruži priliku da bude otkriveno.

Jer čak i najbolje vino mora nekako da stigne do svog prvog kupca.

Zašto pamtimo neke boce, a druge zaboravljamo?

Razmislite o poslednjoj vinskoj etiketi koja vam je ostala u sećanju.

Možda se ne sećate proizvođača. Možda ste zaboravili i sortu. Ali pamtite neobičan crtež, zanimljivo ime ili posebnu nijansu plave.

To je moć prepoznatljivosti.

U svetu u kojem se svakodnevno susrećemo sa hiljadama vizuelnih poruka, nije dovoljno samo izgledati lepo. Važno je imati nešto svoje.

Dobar identitet ne mora da bude glasan. Ne mora da prati svaki trend. Naprotiv, često je najzanimljiviji upravo onda kada ima hrabrosti da bude drugačiji.

Zato verujem da etiketa treba da nastane iz karaktera vina i vinarije, a ne iz gotovog recepta za ono što bi jedna vinska boca navodno trebalo da bude.

Priča ne mora da bude napisana da bi bila ispričana

Neke od najlepših priča na etiketama nemaju mnogo reči.

Ispričane su kroz liniju koja podseća na obronke vinograda, boju zemlje, konturu stare kuće, porodični simbol ili detalj iz lokalne tradicije.

Ponekad je dovoljan samo jedan znak.

Upravo me taj deo kreativnog procesa posebno privlači — trenutak kada nešto što postoji u stvarnom životu pronađe svoj izraz u dizajnu.

Kada pejzaž postane linija. Kada porodična priča postane simbol. Kada karakter vina pronađe svoju boju.

Tada etiketa prestaje da bude ukras i postaje deo identiteta.

A identitet je mnogo više od jednog proizvoda. On povezuje etiketu, ambalažu, fotografiju, komunikaciju i način na koji se vinarija predstavlja svetu.

Nije svaka etiketa za svakoga. I to je dobro.

Često se u marketingu govori o tome kako privući što više ljudi.

Ali možda je važnije pitanje: Ko su ljudi koje zaista želimo da privučemo?

Neko traži vino za poklon. Neko želi da otkrije malu, nepoznatu vinariju. Neko bira bocu za večeru, a neko voli da istražuje sorte, regione i stilove.

Njihova očekivanja nisu ista.

Zato nije cilj da se svaka etiketa dopadne svima. Cilj je da pronađe pravi način da se obrati ljudima kojima je to vino namenjeno.

Kada to uspe, dizajn postaje više od estetike. Postaje komunikacija.

Od vinograda do identiteta

Kroz rad sa vinarijama i destilerijama sve više sam uveren da najbolja kreativna rešenja ne nastaju za računarom, već mnogo ranije.

U razgovoru sa vinarom. U obilasku imanja. U podrumu. U detalju koji neko pomene sasvim usput, ne sluteći da je upravo otkrio najvažniji deo svoje priče.

Zato svaki novi projekat doživljavam kao malo istraživanje.

Nekada rezultat bude svedena etiketa sa nekoliko pažljivo odabranih elemenata. Nekada bogata ilustracija. Nekada potpuno novi vizuelni identitet koji se kasnije razvija kroz ambalažu, fotografiju, sajt i komunikaciju.

Ne postoji jedno rešenje za sve.

Postoji samo potreba da ono što stvaramo bude autentično, promišljeno i dovoljno prepoznatljivo da traje.

To je ideja koja prati moj rad kroz Vinski putnik — od dizajna etiketa i razvoja brendova do fotografije, kreativnih koncepata i priča o ljudima i mestima koje susrećem.

A šta ostaje kada se boca isprazni?

Na kraju, vino ćemo popiti.

Možda ćemo zaboraviti koliko je koštalo. Možda se nećemo sećati svih njegovih aroma, pa čak ni godine berbe.

Ali neke boce ostaju u našem pamćenju.

Zbog večeri koju smo proveli sa prijateljima. Zbog mesta na kojem smo ih otkrili. Zbog priče koju nam je neko ispričao. Ili zbog etikete koja nas je jednom, sasvim slučajno, zaustavila pred policom.

I možda je baš u tome najveća vrednost dobrog dizajna.

Ne samo da pomogne vinu da bude izabrano, već da postane deo nečijeg iskustva.

Jer dobra etiketa privlači pogled. Dobra priča ostaje u sećanju. A dobro vino daje razlog da im se vratimo.

Mladen Tomašević

Vinski putnik | Wine Branding & Creative Direction

U radu na ovoj kolekciji prvi put sam razvio koncept jedne zajedničke ilustracije koja povezuje sve etikete, ali se na svakoj drugačije akcentuje.

Umesto četiri potpuno odvojena dizajna, želeo sam da stvorim jedinstven vizuelni svet u kojem svako vino ima svoj karakter, a istovremeno jasno pripada istoj porodici.

Tamjanika, Prokupac, Shiraz i kupaža Prokupca i Shiraza razlikuju se kroz pažljivo odabrane boje i akcente. Zajednička ilustracija ostaje njihova poveznica, dok svaki novi koloristički izraz otkriva drugačiji doživljaj iste priče.

Posebnu pažnju posvetio sam štamparskim tehnikama. Blindruk, odnosno reljefni otisak bez boje, daje ilustraciji taktilnost i suptilnu dubinu, dok zlatotisak naglašava odabrane detalje i unosi eleganciju. Na taj način dizajn ne zavisi samo od onoga što vidimo, već i od onoga što možemo da osetimo pod prstima.